13391461_1029498553763631_8303638113041123486_o
12508989_951919984854822_3719660372213090317_n
1074914_853551111358377_7594711483189821561_o
12829495_976887762358044_6148663644126561794_o
O Mohanđiju

P.K.Mohan (Mohanđi) je poreklom iz Kerle u južnoj Indiji. Poslednjih dvadeset godina živi i radi na Bliskom Istoku, u Omanu, gde radi kao generalni menadžer tri logističke firme, u okviru Sealand Grupe.

Oni koji poznaju Mohanđija kao uspešnog biznismena, nikada ne bi ni sanjali o svemu što se dešava u njegovo slobodno vreme, te da je istinski razlog njegovog uspeha u spoljašnjem svetu postignut onim unutrašnjim – jačinom duha, jasnoćom uma i čistim srcem.

Mohanđi provodi sve svoje slobodno vreme u nesebičnoj službi čovečanstvu, što ;kroz dobrotvorne aktivnosti putem „Ammucare fondacije“ koju je osnovao 2003. godine, što kroz besplatne časove meditacije svakog vikenda, te lične konsultacije telefonom, e-mailom ili uživo, za koje koristi svoju izoštrenu intuiciju, dublje uvide i dar energetskog isceljivanja. Mohanđi sve to radi besplatno i bez ikakvih očekivanja. On je izabrao da tako pomaže ljudima da izađu iz zamki na životnom putu, kako bi iskustveno spoznali više dimenzije našeg postojanja, i stoga živeli intenzivno u sadašnjosti, iskazujući najvišu verziju sebe.

Pre svih spoznaja, Mohanđi je iskustveno prošao velike uspone i padove koji su ga ustoličili na duhovnom putu. Sav komfor života i uloga muža, oca četvorogodišnje devojčice Amu i uspešnog menadžera ugledne špedicije u Dubaiju, sve se srušilo u deliću sekunde 23-eg avgusta 2000, kada je u saobraćajnoj nesreći izgubio ćerku. Zbog njegove izrazito duboke povezanosti i ljubavi prema Ammu, duboka bol i velika unutrašnja praznina koja je nastala u njegovom srcu, odigrala je ulogu PREKRETNICE u njegovom zivotu.

Nakon što je Amu napustila ovaj svet, život je nastavio da testira Mohanđija kroz dalja neprijatna iskustva. 2003. godine se razveo, kompanija ga je poslala u Irak gde je dva puta prošao kroz iskustvo blisko smrti, tj. zamalo poginuo, izgubio je sav novac koji je uložio u deonice, lopovi su mu pokrali kuću u Indiji, da bi na kraju, 2005. ostao čak i bez posla. Mohanđi na to kaže: „Jedno po jedno, Bog je uklonio sve za sta sam bio vezan i utemeljio me snažno na putu duhovne spoznaje. U životu ponekad moramo dosta toga izgubiti da bismo dobili nesto istinski vredno.“

Patnja se takođe bila odrazila i na njegovo zdravlje u vidu kamenja u bubregu, kao i problema sa kožom u obliku akutne suvoće kože. Uprkos svemu, posmatrano sa više perspektive, stvari su izgledale potpuno drugačije. Život u izolaciji, agoniji i bolu vodio ga je sve dublje u istraživanje sopstvenog unutrašnjeg sveta i iskustvenog spoznavanja viših razina svesti, istine našeg Bića. Nakon što se Mohanđijev spoljašnji svet srušio, u njegovom unutrašnjem svetu je nastupio potpuni preobražaj – spoznaja u Ja Jesam.

Mohanđi to opisuje na sledeći način:

„Ovaj život i postojanje su privilegija. Prebrodio sam mnoge stvari i hodao putem trnja, podsmeha, prezira. Ali ipak, privilegija ovakvog puta je bila ta što mi je bilo omogućeno da shvatim ZAŠTO se sve desilo baš tako kako jeste. Sada uživam plodove te jasnoće, te spoznaje…Ništa se ne dešava slučajno. Sve ima dublji razlog, dublje značenje. Sve neizvesnosti, gubici, trnje i prezir sa kojima sam se suočio, sve sam razumeo kao unutrašnje čišćenje i suštinsku pripremu za nešto mnogo značajnije, uzvišenije, božanskije. Svaki put kada bih nešto izgubio, taj isti gubitak bi ojačao moje duhovno postojanje, polirajući oštre ivice mog ega. Moj vidokrug se proširio, odbacujuci svaki teret koji sam do tada svesno ili nesvesno nosio kroz život. Ova iskustva, ove spoznaje, dok se sve, čak i moje postojanje, rušilo oko mene, smatram velikom privilegijom. Neizmerno i iz dubine duše sam zahvalan Božanskoj sili na ovom blagoslovu, ovakvoj milosti, ovakvoj privilegiji.“

Svi oni koji posvećuju svoje slobodno vreme dobrotvornom radu, bez očekivanja bilo čega za uzvrat, znaju koliko energije, ljubavi i unutrašnje satisfakcije takav rad donosi.